Међународна конференција о резерватима биосфере, одржана у Севиљи, 1995. године потврдила је њихову нову улогу на глобалном нивоу – изналажење могућности задовољавања потреба друштва као целине, кроз уравнотежен однос са природом. То је могуће уколико се задовоље социјалне, културне, духовне и економске потребе друштва базиране на научном приступу, а узимајући у обзир већу социјалну једнакост, интересе локалних руралних заједница и њихова традиционална знања и вештине. Та знања и вештине углавном су се историјски базирале на бризи о животној средини и њеном одрживом коришћењу, што је и основно полазиште концепта “усаглашеног развоја”, описаног у Агенди 21.
Резервати биосфере представљају подручја копнених или маринских екосистема, међународно признатих у оквиру UNESCO-вог програма Човек и биосфера (Man And Biosphere - MAB), који заједно чине светску мрежу.
Резервати биосфере су осмишљени са циљем да задовоље и реше један од највећих изазова нашег доба: како заштитити разноврсност биљака, животиња и микроорганизама који чине наше окружење и одржавају функционисање здравих природних система, а истовремено обезбедити материјалне потребе све већег броја људи на планети - како усагласити заштиту биолошких ресурса са њиховим одрживим коришћењем.
На предлог Завода за заштиту природе Србије, а у складу са циљевима Просторног плана Републике Србије (1996), уз подршку националног MAB комитета, део Парка природе "Голија", под називом "Голија-Студеница" (53.804 ха) номинован је за резерват биосфере. Одлуком Међународног координационог савета за UNESCO MAB програм, септембра 2001. године, Резерват биосфере "Голија-Студеница" проглашен је за први резерват биосфере у Србији и постао је део UNESCO светске мреже резервата биосфере (тренутно у свету има 598 резервата биосфере у 117 земаља). Очуваност природе са великим бројем биљних и животињских врста, међу којима има доста ендемичних и реликтних врста, као и присуство манастира Студеница који се од 1986. године налази на листи светске баштине (World Haritage), ишли су у прилог проглашењу резервата.
Резерват биосфере "Голија–Студеница" обухвата највећи део Парка природе Голија и његове најважније предеоне и пејзажне вредности, природне реткости и сеоска насеља. Површина резервата износи 53.800 ha, или 72% површине парка природе.
