Акциони план Резервата биосфере "Голија-Студеница"

(2016-2020) – Реализација у периоду 2016-2018. година


Јавно предузеће "Србијашуме", као управљач Парка природе "Голија", организовало је састанак на тему: Акциони план Резервата биосфере "Голија-Студеница" (2016-2020) – Реализација у периоду 2016-2018. године.
Састанак је, уз благослов архимандрита др Тихона (Ракићевића), игумана манастира Студеница, одржан 20-21.12.2018. године, у Конаку манастира Студеница, у Студеници.
На скупу су учествовали представници: Министарства заштите животне средине, Сектора за инспекцијски надзор; Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Сектора за просторно планирање и урбанизам; Завода за заштиту природе Србије; Завода за заштиту споменика културе из Краљева, Шумарског и Биолошког факултета; Института за низијско шумарство и заштиту животне средине из Новог Сада; општине Ивањица; Месне заједнице Студеница; Невладиних организација – Планинске заједница Голије и Краљевског академског природњачког друштва "Балкан" из Краљева; Шумских газдинстава који управљају Парковима природе "Златибор", "Радан" и "Голија".
Парк природе "Голија" (површине 75.183 ха), Влада Републике Србије, ставила је под заштиту још 2001. године, ради очувања: вредности шумских екосистема, разноврсности предела и изванредне лепоте пејзажа, културних добара (манастири Студеница и Градац), трајности и квалитета природних ресурса (воде, земљишта и биљног покривача), биолошке разносврсности, геонаслеђа и традиционалног начина живљења.
Такође 2001. године, део Парка природе "Голија" добио је међународни статус Резервата биосфере "Голија-Студеница" (површине 53.804 ха на подручју општина Ивањица и Краљево) и тако постао први резерват биосфере у Србији, односно постао је део UNESCO светске мреже резервата бисофере у оквиру Програма "Човек и биосфера".
Очуваност природе са великим бројем биљних и животињских врста, међу којима има и ендемичних и реликтних, као и присуство манастира Студенице који се од 1986. године налази на листи светске културне баштине, ишли су у прилог проглашењу резервата.
Резерват биосфере "Голија-Студеница" до 2017. године је био једини резерват биосфере у Србији. Сада Србија има два резервата биосфере "Голија-Студеница" и "Бачко Подунавље". Иначе у свету тренутно има 686 резервата биосфере у 122 земље.
Хармонија човека и природе основа је програма МАБ "Човек и биосфера", који постоји од 1971. године у оквиру Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (UNESCO).
Резервати биосфере треба да одговоре на једно од најважнијих питања са којима се данашњи свет суочава: како помирити очување бидоиверзитета и природних ресурса са потребом њиховог даљег коришћења.
Ефикасан резерват биосфере подразумева заједничко деловање стручњака за природне и друштвене науке, група за очување и развој, власти надлежних за управљање резерватом и локалне заједнице.
Да ли се управља ефикасно Резерватом биосфере "Голија-Студеница" и шта је све до сада урађено према Акционом плану Резервата биосфере "Голија-Студеница" (2016-2020), који је прихваћен од стране Међународног координационог савета за резервате биосфере у Паризу, биле су теме скупа који је окупио преко 40 учесника.
У уводном делу састанка управник Парка природе "Голија" Драгољуб Шеклер, одржао је поздравну реч и представио филм о природном, културном и духовном наслеђу Парка природе "Голија" (https://www.youtube.com/watch?v=V7dWocEzCp4).
Радни део састанка отворила је Гордана Јанчић, помоћник извршног директора Сектора за шумарство и заштиту животне средине у ЈП "Србијашуме" и овом приликом одржала презентацију о реализацији Акционог плана Резервата природе "Голија Студеница" у периоду од 2016. до 2018. године.
Реализацију појединачних активности Акционог плана представили су: Биљана Крстески (Завод за заштиту природе Србије), говорећи о "Изради Студије режима заштите Парка природе Голија"; др Милица Добричић (Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре) презентујући "Израду просторно-планске документације на подручју РБ "Голија Студеница" и "Просторног плана подручја посебне намене манастира Студеница"; Дејан Милетић, руководилац Одељења за заштиту шума и заштићена природна добра у ЈП "Србијашуме", представио је пројекат "Голија – прелаз од планирања ка развоју" а Божидар Миловановић, руководилац Одељења за приватне шуме у ЈП "Србијашуме", говорио је о одрживом газдовању шумама у ПП "Голија" и Изради планских докумената из области шумарства.
Од истраживачких пројеката представљени су: "Истраживање културног наслеђа на подручју ПП Голија" у реализацији Завода за заштиту споменика културе Краљево, "Конзервација и усмерено коришћење генофонда ретких и угрожених врста шумског дрвећа и жбуња на подручју ПП "Голија", проф. др Мирјана Шијаћић - Николић (Шумарски факултет, Београд); "Мониторинг животињских врста у ПП Голија и одрживи туризам у ПП Голија", представник Краљевског академског природњачког друштва "Балкан" из Краљева; "Инвентаризација и картирање типова станишта ретких и заштићених врста у ПП Голија", др Предраг Лазаревић (Биолошки факултет, Београд); "Мониторинг диверзитета ентомофауне ПП "Голија", др Дејан Стојановић (Институт за низијско шумарство и заштиту животне средине) и "Мониторинг медведа у ПП "Голија", Владан Бједов (Завод за заштиту природе Србије).
Након презентација пројеката и активности које се реализују у области индентификације ретких и угрожених врста и процене степена њихове угрожености у циљу дефинисања мере њихове заштите, утврђивања метода и начина спровођења мониторинга врста, јачања капацитета управљача, срповођења концепта одрживог развоја и промоције подручја, отворена је дискусија.
Главни закључак на састанку је да активности које се реализују омогућавају испуњење предвиђених циљева и резултата Акционог плана РБ "Голија – Студеница", који ће бити и окосница следећег Периодичног извештаја о напредовању Резервата биосфере "Голија-Студеница" за UNESCO MAB програм.
За представнике Паркова природе "Радан" и "Златибор" и Института за низијско шумарство и заштиту животне средине, управник ПП "Голија", организовао је у суботу 22.12.2018. године посету споменицима културе од националног значаја у ПП "Голија" и упознавaње са развојем сеоског туризма у заштићеном подручју на примеру домаћинства Шеклер.
Преузмите презентације:

Остале активности